Američka senatorka Elizabeth Warren ponovo je otvorila pitanje uloge velikih tehnoloških kompanija u svetu digitalnih valuta, nakon informacija da Meta navodno testira stablecoin plaćanja u okviru svojih platformi. Njena zabrinutost odnosi se na moguće posledice po finansijsku stabilnost, zaštitu korisnika, privatnost, konkurenciju i sprečavanje pranja novca.
Prema dostupnim informacijama, Meta navodno ispituje mogućnost korišćenja stablecoin plaćanja u pojedinim međunarodnim tržištima. U tom kontekstu se pominje i USDC, jedan od najpoznatijih stablecoina vezanih za američki dolar. Korisnici bi za takve transakcije morali da povežu spoljne kripto novčanike, što znači da Meta ne bi nužno direktno izdala svoj token, ali bi mogla imati važnu ulogu u omogućavanju plaćanja.
Senatorka Warren je uputila pismo izvršnom direktoru Mete, Marku Zuckerbergu, tražeći detaljna objašnjenja o planovima kompanije. Posebno je zanima da li Meta ima komercijalne odnose sa izdavaocima stablecoina, da li može da utiče na izbor određenog stablecoina i da li bi takva integracija mogla promeniti način na koji se koriste podaci korisnika.
Njena glavna poruka je da čak i ako Meta ne izda sopstveni stablecoin, sama činjenica da može da kontroliše, favorizuje ili utiče na korišćenje određenih digitalnih valuta unutar svojih platformi može imati ozbiljne posledice. Meta ima ogroman domet kroz Facebook, Instagram, WhatsApp i druge servise, pa bi svaka odluka te kompanije mogla značajno uticati na tržište digitalnih plaćanja.
Ovo nije prvi put da se Meta povezuje sa stablecoin projektima. Kompanija je još 2019. godine pokušala da pokrene projekat Libra, koji je kasnije preimenovan u Diem. Taj projekat je naišao na snažan otpor regulatora i političara, i iz Demokratske i iz Republikanske stranke. Na kraju je ugašen, jer su zakonodavci smatrali da bi kompanija veličine Mete mogla imati preveliki uticaj na globalni finansijski sistem.
Upravo zbog tog iskustva, svaki novi potez Mete u oblasti digitalnog novca sada se posmatra sa mnogo više pažnje. Warren smatra da kompanija nije dala dovoljno jasne odgovore o tome da li planira partnerstva sa trećim stranama, kako bi takvi dogovori funkcionisali i da li bi Meta mogla indirektno da usmerava korisnike ka određenim stablecoin rešenjima.
Prema navodima iz izveštaja, Meta trenutno testira stablecoin plaćanja u zemljama kao što su Kolumbija i Filipini. Takva tržišta su posebno zanimljiva za digitalna plaćanja, jer korisnici često zavise od brzih i jeftinih prekograničnih transfera. Stablecoini mogu ponuditi brže transakcije i niže troškove u poređenju sa tradicionalnim finansijskim sistemima, ali istovremeno otvaraju pitanja nadzora, zaštite korisnika i kontrole podataka.
Senatorka Warren je zatražila od Mete da dostavi detaljne odgovore do 20. maja 2026. godine. Ona želi da zna kakav je tačno odnos kompanije sa stablecoin izdavaocima, da li Meta planira izmene u okviru MetaPay novčanika i na koji način bi se štitili podaci korisnika. Takođe je važno pitanje da li bi Meta mogla da koristi svoju tržišnu moć da favorizuje određene pružaoce usluga.
Jedan od ključnih strahova jeste da bi velike tehnološke kompanije mogle da spoje društvene mreže, komunikacione platforme, podatke korisnika i finansijske usluge u jedan ogroman sistem. To bi moglo doneti praktičnost za korisnike, ali bi istovremeno moglo stvoriti rizik od prevelike koncentracije moći u rukama jedne kompanije.
Warren je takođe ukazala na moguću rupu u predloženom GENIUS Act zakonu, koji se odnosi na regulaciju stablecoina. Prema njenom mišljenju, takva pravila bi mogla omogućiti velikim tehnološkim firmama da učestvuju u stablecoin aktivnostima uz ograničen nadzor. To je posebno važno jer se u SAD trenutno vodi šira rasprava o tome kako treba regulisati stablecoine i kripto tržište.
Za kripto industriju, uključivanje kompanije poput Mete moglo bi imati ogroman uticaj. Ako bi stablecoin plaćanja postala dostupna kroz Facebook, Instagram ili WhatsApp, digitalne valute bi mogle mnogo brže doći do šire publike. To bi moglo ubrzati usvajanje kripto plaćanja, posebno među korisnicima koji do sada nisu direktno koristili blockchain aplikacije.
Sa druge strane, regulatori strahuju da bi takva integracija mogla ugroziti konkurenciju. Ako platforma sa milijardama korisnika favorizuje jedan stablecoin ili jednog partnera, manji učesnici na tržištu mogli bi biti potisnuti. Takođe, postavlja se pitanje da li bi korisnici zaista imali slobodan izbor ili bi bili usmeravani ka rešenjima koja najviše odgovaraju samoj platformi.
Meta se za sada nije zvanično oglasila povodom najnovijeg pisma. U ranijoj komunikaciji kompanija je navela da ne planira da pokrene sopstveni stablecoin, već da samo omogućava korisnicima da koriste različite vrste platnih instrumenata. Međutim, za senatorku Warren to nije dovoljno objašnjenje, jer i posredna uloga u izboru i integraciji stablecoina može imati veliki tržišni uticaj.
Ova situacija pokazuje da stablecoini postaju jedno od najvažnijih pitanja u regulaciji digitalnih finansija. Oni se sve češće posmatraju kao most između tradicionalnog novca i blockchain tehnologije. Zbog toga zakonodavci žele jasna pravila pre nego što velike kompanije dobiju mogućnost da ih masovno uvedu u svakodnevnu upotrebu.
Zaključak je da Metini navodni planovi sa stablecoin plaćanjima ne predstavljaju samo još jednu kripto integraciju, već potencijalno veliko pitanje za budućnost digitalnog novca. Ako kompanija sa ogromnim brojem korisnika uđe dublje u ovu oblast, to bi moglo ubrzati prihvatanje stablecoina, ali i otvoriti ozbiljne debate o privatnosti, monopolu, nadzoru i sigurnosti platnog sistema.
Zbog toga će odgovori koje Meta treba da dostavi do 20. maja 2026. godine biti važni ne samo za zakonodavce, već i za celu kripto industriju. Od toga kako će se regulisati ovakvi slučajevi može zavisiti budući odnos između velikih tehnoloških kompanija, stablecoina i tradicionalnog finansijskog sistema.
