Google je ponovo pokrenuo staru raspravu u kripto svetu: da li će kvantni računari jednog dana moći da razbiju kriptografiju koja štiti Bitcoin.
Povod je novo dostignuće Google Quantum AI tima, koji je na svom Willow kvantnom čipu demonstrirao rezultat nazvan Quantum Echoes. Iako zvuči dramatično, važno je odmah naglasiti jednu stvar — ovo nije dokaz da je Bitcoin trenutno ugrožen.
Google nije razbio Bitcoin, nije probio ECDSA potpise i nije demonstrirao napad na bilo koji postojeći kriptografski sistem.
Ipak, novo istraživanje jeste još jedan signal da se kvantni računari razvijaju brže nego što se očekivalo pre samo nekoliko godina.
Šta je Google zapravo uradio?
Google je na Willow čipu sa 105 qubita pokrenuo poseban kvantni algoritam i dobio rezultat koji je kompanija opisala kao prvu verifikovanu kvantnu prednost te vrste.
Prema njihovim rezultatima, izračunavanje je bilo približno 13.000 puta brže nego što bi isto mogao da uradi jedan od najbržih klasičnih superračunara.
Važan deo ovog eksperimenta jeste i to što se rezultat može proveriti ponavljanjem na drugom kvantnom računaru sličnih karakteristika.
Međutim, algoritam korišćen u eksperimentu nema veze sa razbijanjem Bitcoin ključeva.
Njegova primena više je usmerena na istraživanje molekula, fizike materijala, hemije i potencijalno razvoja novih lekova.
Willow trenutno ne može da razbije Bitcoin
Da bi kvantni računar ugrozio Bitcoin, morao bi da koristi potpuno drugačiji algoritam — Shorov algoritam.
Shorov algoritam teoretski može da izračuna privatni ključ iz javnog ključa kod određenih vrsta kriptografije.
Bitcoin koristi kriptografiju zasnovanu na eliptičkim krivama, poznatu kao secp256k1.
U teoriji, dovoljno moćan kvantni računar mogao bi da iskoristi javni ključ i iz njega izračuna privatni ključ, a zatim potpiše transakciju kao da je pravi vlasnik Bitcoina.
Problem za potencijalnog napadača je što današnji kvantni računari nisu ni približno dovoljno moćni za takav napad.
Potrebno je stotine hiljada ili čak milion qubita
Willow trenutno ima 105 qubita.
Za ozbiljan napad na Bitcoinovu kriptografiju procene se kreću od stotina hiljada do približno milion fizičkih qubita sa korekcijom grešaka.
To je ogromna razlika.
Današnji kvantni računari i dalje imaju problem sa greškama, stabilnošću i održavanjem qubita dovoljno dugo da bi izvršili velike algoritme.
Zato prelazak sa 105 qubita na sistem sposoban da razbije Bitcoin nije samo pitanje dodavanja još nekoliko čipova.
Radi se o ogromnom inženjerskom izazovu.
Zašto se onda o ovome toliko priča?
Problem nije ono što Google može danas.
Problem je brzina kojom se procene menjaju.
Ranija istraživanja sugerisala su da bi za razbijanje moderne kriptografije bile potrebne milijarde qubita.
Novije Googleove procene pokazuju da bi potreban broj mogao biti čak oko 20 puta manji nego što se ranije pretpostavljalo.
To je pomerilo vremenske procene nekih istraživača.
Ethereum istraživač Justin Drake, na primer, ocenio je da sada postoji značajno veća verovatnoća da bi tzv. Q-day mogao da stigne do 2032. godine.
Pod Q-day se misli na trenutak kada kvantni računar postane dovoljno moćan da praktično razbije danas korišćenu kriptografiju.
Drake je ipak naglasio da mu mogućnost da se takav računar pojavi pre 2030. i dalje deluje malo verovatno.
Nisu svi Bitcoini jednako ugroženi
Ovo je jedna od najvažnijih stvari koje treba razumeti.
Kvantni računar ne može jednostavno da uzme bilo koju Bitcoin adresu i izračuna privatni ključ.
Najveći rizik postoji kada je javni ključ već vidljiv na blockchainu.
Kod starijih Bitcoin adresa javni ključ je često direktno izložen.
Posebno su problematični stari Pay-to-Public-Key, odnosno P2PK izlazi.
Procene govore da se u takvim adresama nalazi oko 1,7 miliona BTC-a.
U ovu grupu ulazi i deo veoma starih Bitcoina koji se često povezuju sa Satoshijem Nakamotom.
Potencijalno izloženo čak 6,9 miliona BTC-a
Problem nije ograničen samo na veoma stare adrese.
Ako korisnik troši Bitcoin sa određene adrese ili više puta koristi isti ključ, javni ključ može postati vidljiv na blockchainu.
Zbog toga procene sugerišu da je javni ključ u nekom trenutku bio otkriven za čak 6,9 miliona BTC-a.
To predstavlja približno 34% postojeće Bitcoin ponude.
To ne znači da je tih 6,9 miliona BTC trenutno moguće ukrasti.
Znači samo da bi taj deo ponude bio među prvim potencijalnim metama kada bi se jednog dana pojavio dovoljno moćan kvantni računar.
Poseban problem: „prikupi sada, dešifruj kasnije“
Kod mnogih sistema postoji rizik poznat kao harvest now, decrypt later.
Napadač može danas prikupljati javno dostupne podatke i čuvati ih godinama.
Kada jednog dana dobije pristup dovoljno moćnom kvantnom računaru, može pokušati da ih iskoristi.
Kod Bitcoina je problem još specifičniji jer blockchain trajno čuva podatke.
Ako je javni ključ jednom otkriven na blockchainu, on ostaje tamo zauvek.
Ne može se naknadno sakriti.
Zato stručnjaci smatraju da Bitcoin mora da završi migraciju na kvantno otpornu kriptografiju pre nego što takav računar postoji.
Koliko je opasnost blizu?
Mišljenja stručnjaka se razlikuju.
Jedna grupa smatra da je vreme da Bitcoin ozbiljno ubrza pripreme.
Druga smatra da nema razloga za paniku jer su praktično upotrebljivi kvantni računari još godinama udaljeni.
Realno, ove dve pozicije nisu toliko različite koliko izgledaju.
Gotovo svi se slažu da Bitcoin danas nije ugrožen.
Takođe se gotovo svi slažu da će jednog dana morati da pređe na novu vrstu digitalnih potpisa.
Glavna rasprava je samo oko toga koliko vremena Bitcoin ima.
Rešenje već postoji: post-kvantna kriptografija
Dobra vest je da kriptografi već imaju algoritme koji su dizajnirani da budu otporni na kvantne računare.
Američki NIST već je standardizovao nekoliko post-kvantnih algoritama.
Jedan od njih je SLH-DSA, poznat i kroz SPHINCS+ porodicu algoritama.
Postoje i drugi lattice-based sistemi koji su dizajnirani da izdrže kvantne napade.
Dakle, Bitcoin ne mora da „izmisli“ kvantno otpornu kriptografiju od nule.
Veći problem je kako je praktično uvesti u mrežu.
Post-kvantni potpisi su mnogo veći
Današnji Bitcoin potpisi zauzimaju relativno malo prostora.
ECDSA ili Schnorr potpis obično je veličine oko nekoliko desetina bajtova.
Kod nekih post-kvantnih sistema potpis može biti veličine čak nekoliko kilobajta.
Na primer, SLH-DSA potpis može biti oko 8 KB.
To je ogroman problem za Bitcoin jer block space ima ograničen kapacitet.
Veći potpisi bi značili:
- veće transakcije,
- manje transakcija po bloku,
- veće naknade,
- veće zahteve za skladištenje blockchaina.
Zato prelazak na post-kvantnu kriptografiju nije jednostavna zamena jednog algoritma drugim.
Bitcoin već ima BIP-360
Bitcoin developeri već rade na potencijalnom rešenju.
Jedan od najvažnijih predloga je BIP-360.
Ideja je da se uvede nova vrsta Bitcoin outputa koja bi mogla da koristi kvantno otporne digitalne potpise.
Predlog bi omogućio korisnicima da dobrovoljno prebace BTC na nove adrese koje bi bile sigurnije u post-kvantnom svetu.
Tokom 2026. godine BIP-360 je testiran na posebnoj test mreži.
Međutim, mainnet aktivacija još nije blizu.
Potpuna migracija mogla bi trajati najmanje sedam godina
Jedan od autora BIP-360 predloga, Ethan Heilman, procenio je da bi kompletna migracija Bitcoin mreže mogla trajati najmanje sedam godina, čak i ako bi počela odmah.
To je možda najvažniji razlog zbog kojeg se kvantna tema ne može jednostavno ignorisati.
Ako je kvantna pretnja deset godina udaljena, Bitcoin još ima vremena.
Ako je udaljena pet ili šest godina, proces već postaje mnogo hitniji.
Drugim rečima, nije dovoljno reagovati tek kada se pojavi kvantni računar sposoban za napad.
Tada bi već moglo biti kasno.
Još kontroverzniji predlog je BIP-361
BIP-361 ide korak dalje.
Ovaj predlog predviđa postepeno ukidanje starih, kvantno ranjivih formata potpisa.
U krajnjoj fazi stari BTC koji nije migriran mogao bi biti praktično zamrznut.
Ideja je da se spreči situacija u kojoj kvantni napadač jednog dana jednostavno ukrade veliki broj starih Bitcoina sa ranjivih adresa.
Međutim, ovakav pristup izazvao je veliku raspravu.
Da li treba zamrznuti stare Bitcoin adrese?
Jedna grupa developera smatra da bi stare adrese trebalo ostaviti netaknute.
Njihov argument je jednostavan: ako neko poseduje privatni ključ, njegovi Bitcoini ne bi trebalo da budu zamrznuti samo zato što ih godinama nije pomerao.
Takva intervencija mogla bi se smatrati kršenjem osnovnog principa Bitcoin vlasništva.
Druga grupa smatra da bi ostavljanje ranjivih adresa otvorenim bilo još opasnije.
Ako kvantni računar jednog dana razbije njihove ključeve, neko bi mogao iznenada da pomeri ogromnu količinu Bitcoina.
To bi moglo izazvati i sigurnosni i tržišni šok.
Satoshi Bitcoini predstavljaju posebno pitanje
Jedna od najosetljivijih tema jesu stari Bitcoin blokovi iz ranih dana mreže.
Procene govore da bi oko 1,1 milion BTC-a moglo biti povezano sa ranim rudarenjem Satoshija Nakamota.
Veliki deo tih starih outputa koristi formate kod kojih je javni ključ već vidljiv.
Ako bi jednog dana postali kvantno ranjivi, neko bi teoretski mogao da pokuša da preuzme takve Bitcoine.
Zbog njihove ogromne vrednosti, takav događaj mogao bi imati ozbiljne posledice za celo tržište.
Glavni problem možda neće biti tehnologija, već dogovor
Bitcoin može tehnički da uvede kvantno otpornu kriptografiju.
Veći problem mogao bi biti postizanje konsenzusa.
Bitcoin je decentralizovana mreža bez centralne kompanije koja može jednostavno da naredi obaveznu nadogradnju.
Developeri, rudari, node operateri, berze, wallet kompanije i korisnici morali bi da se usaglase oko načina migracije.
Posebno problematično pitanje biće šta uraditi sa novčićima čiji vlasnici nikada ne pređu na novi sistem.
Zbog toga bi politički i društveni deo migracije mogao biti teži od same kriptografije.
Google već planira sopstvenu migraciju do 2029.
Interesantno je da i sam Google ozbiljno shvata dugoročnu kvantnu pretnju.
Kompanija je postavila interni cilj da svoje sisteme prebaci na post-kvantnu kriptografiju do 2029. godine.
To ne znači da Google očekuje kvantni napad 2029.
Više pokazuje princip koji koriste velike tehnološke kompanije: migraciju treba završiti pre nego što pretnja postane praktična.
Sličnu logiku će verovatno morati da prati i Bitcoin.
I Ethereum već radi na post-kvantnoj zaštiti
Bitcoin nije jedina mreža koja razmišlja o ovom problemu.
Ethereum Foundation već ima poseban istraživački tim koji se bavi post-kvantnom bezbednošću.
Coinbase je takođe formirao nezavisni quantum advisory council.
Neki blockchain projekti već testiraju ili uvode kvantno otporne tipove potpisa.
To pokazuje da industrija ne tretira kvantnu pretnju kao naučnu fantastiku, ali je isto tako ne smatra neposrednom krizom.
Da li obični Bitcoin korisnici treba nešto da rade danas?
Za većinu korisnika nema razloga za paniku.
Ipak, postoji jedna jednostavna preporuka koja može dodatno smanjiti budući rizik:
ne koristiti istu Bitcoin adresu više puta.
Kod modernih Bitcoin adresa javni ključ najčešće nije direktno vidljiv dok se sredstva sa te adrese ne potroše.
Korišćenjem nove adrese za svaki prijem sredstava smanjuje se vreme tokom kojeg je javni ključ izložen.
To je dobra praksa i zbog privatnosti, ne samo zbog buduće kvantne pretnje.
Willow nije „Bitcoin killer“
Googleov Willow nije računar koji može da razbije Bitcoin.
Quantum Echoes nije algoritam za krađu privatnih ključeva.
Današnji kvantni računari su i dalje veoma daleko od nivoa potrebnog za praktičan napad na secp256k1.
Ali Googleovo istraživanje pokazuje da se kvantna tehnologija razvija i da se procenjeni resursi potrebni za razbijanje moderne kriptografije postepeno smanjuju.
Zbog toga Bitcoin zajednica više ne može potpuno da ignoriše ovu temu.
